Posesor bone fidei značenje

Izraz "posesor bone fidei" potiče iz rimske pravne tradicije i označava osobu koja poseduje stvar u dobroj veri. U prevodu, "bone fidei" znači "dobrom verom". Ovaj pojam je korišćen u Rimskom pravu kako bi se regulisala situacija kada neko poseduje stvar koja mu ne pripada. Kada neko postane "posesor bone fidei", to znači da je stvar stekao uveren da mu ona pripada, odnosno da je verovao da čini nešto legalno. Takođe, takva osoba nije imala razloga da sumnja u svoje vlasništvo nad tom stvari. Na primer, ako je neko kupio nekretninu od prodavca koji nije imao pravo da je proda, ali je kupac toga bio svestan i verovao da je vlasnik te nekretnine, takva osoba bi se smatrala "posestilacem bone fidei". "Posesor bone fidei" ima poseban status u pravnom sistemu. On ne može biti ugašen iz bilo kojeg drugog razloga osim isteka vremena (zastare) ili gubitka stvari. Ukoliko "posesor bone fidei" bude tužen od strane pravog vlasnika stvari, sud bi mogao odlučiti u korist "posestilaca" pod uslovom da su ispunjeni određeni uslovi, kao što su: dobra vera, bezazlenost, određeni izdatak ili investicija u stvarnosti koja je predmet spora itd. Ukratko, "posesor bone fidei" je osoba koja poseduje određenu stvar u dobroj veri, sa uverenjem da je ona njegova, iako to možda nije tačno prema zakonu. Ovaj koncept je bio važan u Rimskom pravu kako bi se donosile pravične odluke u sporovima vezanim za vlasništvo nad stvarima.

Komentari